Пластично смеће стиже до Арктика

Заиста, Арктик више није поштеђен пошасти пластичног отпада. Ово је доказано у првом попису отпада у Арктичком кругу, који је спровео истраживачки тим из АВИ и белгијске Лабораторије за поларну екологију. Резултати студије објављени су на онлајн порталу Полар Биологи.

Да би измерили обим загађења, у јулу 2012. научници су истражили океан између Гренланда и Шпицбергена на заједничкој удаљености од 5.600 км, како са ледоломца Поларстерн, тако и из хеликоптера. Биолог АВИ др Мелани Бергман, која је била део истраживачког тима, рекла је да је примећен укупно 31 комад легла.

Иако се чини да је ово мали број, он пружа потврду да је пластично смеће стигло до Арктичког океана. Узимајући у обзир чињеницу да је пребројавање смећа вршено са бродског моста (18 метара изнад површине мора) и из хеликоптера, то би значило да би се могли уочити само плутајући остаци великих димензија. Дакле, број од 31 комада је вероватно потцењен. У сваком случају, временом ће се пластични отпад распасти на мање комаде од једног или два центиметра.

Постоје спекулације да би ови остаци могли да потичу из новог ђубрета које се гомилало у Баренцовом мору, северно од Норвешке и Русије последњих година. Такве мрље за смеће настају када се плутајући пластични остаци концентришу у једну масивну гомилу због океанских струја.

Тренутно постоји пет познатих ђубришта широм света, а шеста мрља у Баренцовом мору је тренутно у раној фази формирања. Бергман сматра да се овај шести део храни отпадом који потиче из густо насељених приморских региона северне Европе. „Могуће је да се део тог легла затим однесе још даље ка северу и северозападу и стигне до Фрамског мореуза.

Биолози АВИ су додали да би још један узрок могао бити повлачење арктичког морског леда, што доводи до већег броја рибарских кочара које раде северније, у потрази за бакаларом. То касније доводи до тога да смеће са бродова, намерно или случајно, заврши у мору.

У претходној студији, Бергман је погледао фотографије пластике, стакла и другог смећа на арктичком морском дну. Она и њен тим су приметили да се чак и у морским дубинама последњих година повећала количина отпада; сада је густина отпада на морском дну Фрамског мореуза 10 до 100 пута већа него на површини.

У просеку, истраживачи проналазе 2,2 до 18,4 "комада смећа" на сваки километар дужине дуж испитане руте. Она је рекла да то указује на то да отпад на површини на крају тоне на дно океана, које служи као складиште за дубоко море.

За морске птице које се хране пленом који плута на површини воде, проблем пластичног отпада је посебно озбиљна ствар. Ово посебно важи за фулмаре, који живот проводе на мору. Недавне студије из Исфјордена на Свалбарду показале су да је 88 посто испитаних фулмара прогутало пластични отпад. Чак ни гренландске ајкуле нису имуне на овај проблем, јер до осам одсто ухваћених има пластични отпад у стомаку.

Детаљне информације о пластичном отпаду у мору можете пронаћи у <а title="" href="хттп://ввв.ави.де/нц/уебер-унс/сервице/прессе/прессемелдунг/кунстстоффабфалл-треибт- согар-ин-дер-арктис.хтмл" target="_blank">У фокусу — смеће у мору.