Продуктивност северног Атлантика је у индустријском добу пала за 10 одсто

May 14, 2019 Мање фотосинтезе због пораста температуре воде Практично сав морски живот зависи од продуктивности фитопланктона – микроскопских организама који неуморно раде на површини мора да апсорбују угљен-диоксид који из атмосфере улази у океан. Помоћу фотосинтезе, алге раздвајају угљен-диоксид на кисеоник и органски угљеник, које складиште. Овај угљеник је основа морских прехрамбених мрежа, од најмањих шкампа преко морских корњача до великих грбавих китова. Сада су научници са МИТ-а, Океанографске институције Воодс Холе (ВХОИ) и других института пронашли доказе да продуктивност фитопланктона у северном Атлантику, једном од најпродуктивнијих морских подручја на свету, стално опада. У недавној студији објављеној у часопису Натуре, истраживачи наводе да је продуктивност фитопланктона у овом важном региону пала за око десет одсто од почетка индустријске ере средином 19. века. Овај пад се поклапа са сталним порастом површинских температура током истог периода. Маттхев Осман из ВХОИ, водећи аутор студије, процјењује да би продуктивност фитопланктона могла наставити да опада како температуре расту као резултат климатских промјена које је направио човјек. „Требало би да будемо забринути“, каже Осман. „Ако имамо растућу популацију, али све мању базу хране, вероватно ћемо на крају осетити последице овог пада. Осман и његове колеге тражили су трендове у продуктивности фитопланктона користећи молекуларно једињење метансулфонску киселину, скраћено МсОХ. Када се фитопланктон прошири у велике цветове, одређени микроби емитују диметил сулфид или ДМС, аеросол који се ослобађа у атмосферу и на крају се распада или као сулфатни аеросол или МсОХ, који се затим депонује морским или копненим ветровима. У северном Атлантику је произведен фитопланктон МсОХ, који се таложио на северу, такође на Гренланду. Истраживачи су мерили МсОХ у леденим језграма Гренланда, што представља слојеве прошлих снежних падавина које су преживеле стотинама година. Тим је анализирао укупно дванаест ледених језгара, које су добијене од 1980-их до данас на различитим локацијама на гренландском леденом покривачу. У свих 12 ледених језгара, истраживачи су приметили значајан пад концентрације МсОХ од средине 19. века, када је почела производња гасова стаклене баште великих размера. Овај пад је директно повезан са падом производње фитопланктона у северном Атлантику. „Видимо дугорочни пад продуктивности океана који се дешава отприлике у исто време када су емисије гасова стаклене баште у индустријском обиму почеле када је климатски систем почео да квари“, каже Осман. „Северни Атлантик је веома продуктивно подручје и постоји огромна мултинационална рибарска индустрија повезана са овом продуктивношћу, и свака промена у основи овог ланца исхране ће имати каскадне ефекте које ћемо на крају искусити на нашим трпезаријским столовима.