Морска разноликост у опасности

May 15, 2019 Половина коралних гребена је већ изгубљена - експерт АВИ о важности морског биодиверзитета

Океани имају слично значење за нас људе као и наши копнени екосистеми. Пошто су промене под водом много мање видљиве него на копну, било је још важније узети у обзир океане подједнако у извештају Светског савета за биодиверзитет (ИПБЕС) о напретку објављеном 16. маја 2019.

Коментар је написао Џулијан Гут, један од водећих аутора извештаја и морски биолог на Институту Алфред Вегенер, Хелмхолц центар за поларна и морска истраживања (АВИ):

Океани покривају 71 одсто земљине површине; њихови екосистеми су подједнако разнолики у животним облицима као и на копну и подједнако важни за многе људе. Управо зато што се и сам научно бавим методама снимања, подводне фотографије и видеа, увек сам импресиониран разноликошћу облика и живота у океанима. У свом првом извештају о глобалној процени, Светски савет за биодиверзитет (ИПБЕС) се позабавио питањима каквог је стања животног диверзитета на Земљи и како га третирамо. На крају крајева, сви ми зависимо од учинка биљака и животиња – било да се ради о храни, сировинама, климатским променама или лековима – и потребни су нам микроорганизми за рециклажу хранљивих материја и здравље. Океани играју кључну улогу. Једна милијарда људи живи углавном од рибе и других морских плодова, а океан покрива преко 20 процената наших глобалних потреба за протеинима. Половину кисеоника који удишемо стално производе алге у океанима.

Дакле, ми смо у својеврсној невољи. Морамо да интервенишемо у природним екосистемима ради нашег опстанка, али ту употребу морамо учинити тако одрживом да гарантовано постоји у нетакнутом окружењу за генерације које долазе. Нови извештај Светског савета за биодиверзитет показује да тренутно нисмо у могућности да то урадимо и да морамо брзо да преусмеримо како бисмо избегли још веће штете.

Стање морских екосистема није тако очигледно на први поглед као што је је на копну, па су јавност и доносиоци одлука у извештају о напретку такође информисани посебно о океанима. Човечанство је променило велики део океана у последњих 150 година. Већ данас је половина свих коралних гребена уништена људском интервенцијом у природи. Читави корални гребени у тропским плитким водама су и даље релативно добро видљиви, али не и хладноводни корали и сунђерски гребени дубоког океана, који су угрожени риболовом и отпадом. Слично поларним медведима чије је станиште изгубљено услед климатских промена, корални гребени су икона биодиверзитета. Међутим, баш као што су на Арктику погођени не само поларни медведи, већ и разне птице, морски сисари и мала створења, тако да ће губитак врста у океанима вероватно бити много распрострањенији него што можемо да документујемо.< бр
На основу површине уништених коралних гребена и очекиваних глобалних губитака до краја века, можемо закључити да је број изумрлих врста висок и да расте. За разлику од копна, за ову мрачну фигуру нема чак ни пројекција. Такође често не знамо коју су можда важну функцију имале или још увек имају друге морске животиње и биљке најугроженије или најугроженије врсте у морском екосистему, јер је посматрање морских мрежа хране на дужи рок веома напорно и скупо. Али баш као што су пчеле на копну неопходне за опрашивање многих биљака, постоји и веома блиска сарадња између врста у мору. Чак и на врсте које још нису изумрле, људски утицај је значајан, наводи се у извештају ИПБЕС. Једна трећина рибљег фонда које користимо је прекомерно изловљена или је већ пропала. Стручњаци процењују да ће климатске промене у наредним деценијама смањити глобални раст алги до 10 одсто и рибу до 25 одсто.

Решења, према недавном извештају ИПБЕС-а, захтевају холистички приступ Уједињеним нацијама Циљеви одрживог развоја, који се фокусирају на људе и њихову животну средину. Између осталог, ово укључује окончање глади, заштиту живота на копну и у океанима, осигурање здравља и заустављање климатских промена. Према Светском савету за биодиверзитет, ови проблеми се могу решити само заједнички и на основу научних сазнања у комбинацији са друштвеним трансформацијама. Међутим, данас је свуда на земљи неопходна велика пажња према разноврсности живота – ту и тамо, чак и тамо где се промене не дешавају пред нашим очима. Не само због његових предности, већ и због потребе за уравнотеженим суживотом свих живих бића на земљи, морамо одмах зауставити изумирање врста.