Микропластика пронађена у рибљим фондовима из Северног и Балтичког мора

February 2, 2016 <п><спан>Морске птице нису једине животиње којима прети пропаст микропластике. У две одвојене студије, научници са Института Алфред Вегенер, Хелмхолц центра за поларна и морска истраживања (АВИ) показали су да су погођени и други организми и биљке. <п><спан>Одбачени пластични материјали временом постају истрошени. Под утицајем сунчеве светлости, ултраљубичастих зрака, ветра и таласа, распада се на мање фрагменте. Једном када су ови фрагменти мање од пет милиметара, познате су као микропластика, која се данас налази у скоро сваком океану на свету. <п><спан>Док научници у АВИ истражују количину и ширење микропластике у мору, наилазе на доказе о њиховом утицају на морски живот и екосистем. Две њихове недавне студије су идентификовали специфичне групе организама и биљака на које утиче микропластика. <спан> <у> <п><у><спан>Скуша погрешно сматра микропластику пленом <п><спан>У једној од студија испитали су садржај желуца 290 иверака скуше, иверке, харинге, бакалара и деснооке иверке узетих из Северног и Балтичког мора. Открили су да је скуша конзумирали више пластике од оних риба које су више времена проводиле близу морског дна, као што су иверак и жутопераја табан. Поред тога, скуша је трошила микропластику 13 до 30 процената више времена, у зависности од тога где је ухваћена. <п><спан>С друге стране, харинга није имала микропластику у свом систему током одређених годишњих доба. „Разлог за то можда има везе са понашањем рибе у храњењу“, рекао је др Гунар Гердтс, АВИ биолог и главни аутор студије. <п><спан>Елаборирајући, др Гердтс је објаснио да је скуша можда погрешила микропластику која плута на површини воде за плен, посебно тек рођене луле, које се обично налазе на површини воде и донекле су сличне по облику и боји микропластици. <п><спан>Тренутно се мало зна о ефектима конзумирања микропластике у рибама. Ипак, др Гердтс је описао бакалар који је имао гумену траку од приближно 50 цм у стомаку. Јер то није био у стању да га испљуне, риба је умрла од глади. Да ли гутање микропластике такође може имати тако озбиљне последице код риба? Према др Гердтсу, њихова сопствена студија барем није показала никакве назнаке ове могућности. <п><спан><у>Микропластика на морској трави коју једу морски пужеви <п><спан>шума алги. <п><спан>Гутов је рекао да је изненађујуће да стеновите обале и организми који тамо живе једва да су проучавани на микропластику, јер се на таквим местима већи пластични комади режу на мање честице.<спан> /п> <п><спан>„Наши експерименти показују да се микропластичне честице посебно добро пријањају на структурирану и лепљиву површину олупине бешике“, рекао је Гутов. <п><спан>Да би проверили ову претпоставку, истраживачи су проучавали узорке морских алги и пужева узетих са обале Северног мора. Прво су истражили на колико је микропластичних честица таложено површина мјехура. Затим су причврстили флуоресцентне пластичне фрагменте на морску алгу и хранили их пужевима. <п><спан>Резултати су показали да што је већа концентрација микропластике у води, то је више честица пронађено на површине алги. Међутим, у ткивима или крвотоку пужева није било ни трага флуоресцентним честицама. <п><спан>Према Гутову, научници су до сада фокусирали своју пажњу на угрожене врсте, посебно оне које су се копале кроз морско дно или живеле у филтрираној морској води. Његово истраживање је показало да је распон врста погођених микропластиком много већи, обухватајући и морске биљоједе; поред тога, треба узети у обзир и животну средину и створења стеновитих обала. <п><спан>