Земљотрес изазива цурење метана на морско дно

December 20, 2016  Истраживачи објављују налазе након проучавања последица земљотреса у Чилеу 2010. Најтежи земљотреси се дешавају испод морског дна. Дуго се претпостављало да су они одговорни за стварање путева који су дозвољавали гасовима из унутрашњости Земље да продре у морску воду. Сада, са запажањима земљотреса Мауле 2010. у централном Чилеу, употпуњеним накнадном геохемијском анализом и геофизичким моделирањем, научници из ГЕОМАР Хелмхолтз центра за истраживање океана Кил сада су у могућности да докажу ову везу. Дана 27. фебруара 2010. Чиле је погодио земљотрес јачине 8,8 степени Рихтерове скале, који је изазвао цунами који је погодио приобалне делове централног Чилеа. Био је то један од десет најјачих земљотреса икада измерених. Број жртава био је мањи него што би се очекивало од земљотреса те јачине. Међутим, материјална штета је коштала више од 30 милијарди долара. Земљотрес је постао један од најбоље уочених, а потреси су научно измерени, пошто су истраживачки тимови из неколико земаља (укључујући тим из ГЕОМАР-а) инсталирали мерне уређаје у региону. Током експедиције на истраживачком броду СОННЕ месецима након догађаја, успели су да документују последице земљотреса, користећи возило на даљинско управљање РОВ КИЕЛ 6000. На основу својих запажања, тим из ГЕОМАР-а и Тхе Цлустер оф Екцелленце "Тхе Футуре Оцеан" објавио је своје налазе о резултирајућим емисијама метана са морског дна у међународном часопису Геоцхемистри, Геопхисицс, Геосистемс. Они су доказали да је земљотрес у Маулеу 2010. изазвао ново цурење гаса код обала Чилеа. "Веза између испуштања метана на морско дно и јаких земљотреса се одавно сумња, али је тешко доказати. Захваћено морско дно је често дубоко неколико хиљада метара и тешко је доступно. Захваљујући подацима из 2010. године, сада смо у могућности да докажите ово", рекао је главни аутор др Јацоб Геерсен на немачком. Студија је заснована углавном на подацима прикупљеним током СОННЕ-ове експедиције у септембру и октобру 2010. Експедиција, која је заправо била планирана годинама раније, довела је тачно до региона где је био епицентар земљотреса седам месеци раније. Поред тога, током екскурзија РОВ КИЕЛ 6000 у дубине океана, забележио је свеже пукотине на морском дну. "Они су се очигледно појавили током земљотреса, само седам месеци пре наше експедиције. На геолошкој временској скали, ово је само трептај ока", објаснио је коаутор др Петер Линке из ГЕОМАР-а, који је тада био координатор експедиције. Користећи модерну сензорску технологију, тим је открио веома висок садржај метана у води око пукотина још 2010. Тачније анализе су показале да метан није потекао из највиших слојева океана, већ из дубљих подручја Земљине коре. . Геофизички и геохемијски подаци, снимци са РОВ КИЕЛ 6000, као и узорци добијени од стране аутора, допуњени су прорачунима геофизичког напрезања подземља. „Запажања показују да је земљотрес поново активирао дубоке раседе у тлу, који заузврат служе као канали за метан“, објаснио је коаутор др Флоријан Шолц из ГЕОМАР-а. Студија показује, на међународном нивоу, да јаки земљотреси играју важну улогу у формирању цурења метана на морском дну и транспорту гасова из дубине Земљине коре до површине. „Међутим, потребно је више експедиција у областима земљотреса пре него што буде могуће рећи колико гасова се ослобађа тектонским процесима, да ли и како ти процеси варирају током времена и да ли гасови могу да дођу у атмосферу“, рекао је др Герсен. <а title="" href="ввв.геомар.де" target="_blank">Погледајте овде за више информација <а title="" href="дк.дои.орг/10.1002/2016ГЦ006498" target="_blank">Линк до студије