© Phronima is a crustacean that lives in the twilight zone of the ocean, where there is nowhere to hide from predators. In addition to being nearly transparent, a new study has found that these crustaceans carry an anti-reflective optical coating.
(c) Laura Bagge, Duke University
© Photos from a scanning electron microscope show the brush-like array of light-absorbing structures on the leg of a midwater crustacean called Cystisom.
(c) Laura Bagge, Duke University
© The tiny spheres that perform the same function on the body of Phronima, another midwater crustacean. The spheres may be a colony of bacteria specific to Phronima.
(c) Laura Bagge, Duke University
Хи-тецх камуфлажа у дубинама океана
November 9, 2016
<б>Играње жмурке у дубинама океанаб>
<бр><бр>Нова студија Универзитета Дуке и Смитхсониан Институтион показала је
да ракови средње воде (хипериидни амфиподи) користе неке
прилично фенси технике камуфлаже да се сакрију од предатора.
<бр><бр>Испоставило се да су им ноге и тела прекривени
антирефлексни премаз који може пригушити рефлексију светлости — од ас
чак 250 пута у неким случајевима — чиме се спречава да се светлост одбија
назад до потенцијалног предатора.
Штавише, чини се да је овај премаз направљен од живих бактерија.
Конкретно, чини се да је то мањи лист вилинских униформних перли
него таласна дужина светлости када се посматра под електронским микроскопом.
<бр><бр>Према вођи студије Лаури Багге, докторанткињи на Дукеу
Универзитет, "Овај премаз малих сфера смањује рефлексије
на исти начин на који би се ставио тепих на зидове студија за снимање
ублажи одјеке“.
<бр><бр>Сфере имају пречник од 50 до 300 нанометара, у зависности од
врста амфипода. Оптимални пречник је 110 нанометара
резултира 250 пута смањењем рефлексије.
<бр><бр>За своју студију, Багге је радила са биологом Сонке Јохнсен. Они су прегледали
седам врста амфипода, и чинило се да све имају своје врсте
симбиотске оптичке бактерије. <бр><бр>"<и>Имају све карактеристике бактерија,
али да бисмо били 100 посто сигурни, мораћемо да извршимо дубину
пројекат секвенцирања,и>" рекао је Багге.
<бр><бр>Ако је оптички премаз заиста жив, истраживачи би онда морали да открију како је дошло до овог симбиотичког односа.
<бр><бр>Откриће живог антирефлексног премаза може имати технолошке
апликација, као што је у облику "нипова брадавица" који смањују рефлексију
који се користе у дизајну стаклених прозора и налазе се и у
очи мољаца, вероватно да би им помогли да боље виде ноћу.