Научници проучавају угљеник који производи ледене алге на Арктику

July 22, 2016 „Ледене алге“ играју велику улогу у циклусу исхране Арктика Алге које живе у и испод морског леда играју много већу улогу у арктичкој мрежи хране него што се раније претпостављало. Биолози са Института Алфред Вегенер, Хелмхолц Центра за поларна и морска истраживања показали су да организми који живе директно испод леда нису једини који успевају на угљенику који производе такозване ледене алге. Њихови резултати су објављени онлајн у часопису Лимнологи &амп; Оцеанограпхи јоурнал. Чак и врсте које углавном живе на већим дубинама зависе од угљеника из ових алги. С обзиром на ово, опадање арктичког морског леда може имати далекосежне последице по мрежу исхране Арктичког океана. У свом истраживању, истраживачки тим је испитао копеподе, амфиподе, ракове и морске анђеле из централног Арктичког океана и њихову зависност од ледених алги. Многе врсте зоопланктона су покретне и проводе свој живот под водом на дубинама до 1.000 метара и више. Постоје и друге врсте које живе на доњој страни морског леда. "Сада знамо да ледене алге играју много важнију улогу у пелагичној мрежи хране него што се раније претпостављало. Ово откриће такође значи да би опадање леда могло имати дубљи утицај на арктичке морске животиње, укључујући рибе, фоке и на крају такође поларни медведи, него што се до сада сумњало“, рекла је Дорин Колбах, водећи аутор студије. Користећи масне киселине као биомаркере, успоставила је блиску везу између зоопланктона и ледених алги. Пошто се преносе непромењене у ланцу исхране, масне киселине у леденим алгама могу утврдити да ли је животиња уносила угљеник из ледених алги храном. Колбах је такође спровео изотопску анализу биомаркера да би измерио удео ледених алги у исхрани. Искористила је чињеницу да ледене алге инхерентно имају већи удео тешких изотопа угљеника уграђених у своје ћелије него алге које слободно плутају у води. На основу односа тешких и лаких изотопа угљеника у биомаркерима, може се одредити тачан удео угљеника добијеног из ледених алги у организмима. Налази истраживања су показали да животиње повезане са ледом добијају 60 до 90 процената свог угљеника из леда. За оне животиње које живе на већим дубинама, проценти су пали на између 20 и 50, што је било много више од очекиваног. "Лично ме је највише изненадио проценат грабежљивог амфипода Тхемисто либеллула, који живи у отвореним водама и за који није познато да лови испод површине леда. Сада знамо да до 45 одсто угљеника добија из ледене алге, које је појео њен плен", рекао је еколог морског леда АВИ и коаутор др Хауке Флорес. Према њеним речима, открили су и да пелагични копеподи добијају и до 50 одсто из алги, упркос претходној претпоставци да су се хранили углавном алгама из воденог стуба. Ове бројке су показале да ледене алге углавном расту у пролеће када мало светлости продре у лед, који је у то доба године још увек густ. Узорци су, међутим, узети у лето – у то време је проценат угљеника ледених алги у ланцу исхране још увек био релативно висок. Научници се сада питају како би бројке изгледале у другим периодима године, као и да ли се може направити већа разлика између различитих ледених алги и да ли можда постоји кључна алга. Ова студија је прва која је квантификовала проток угљеника произведеног од ледених алги у мрежи хране у централном Арктику током лета. Такве вредности могу да користе АВИ биолози да предвиде пад морског леда за арктички екосистем у својим прорачунима модела. Линк до студије: <а title="" href="хттп://онлинелибрари.вилеи.цом/дои/10.1002/лно.10351/фулл" target="_blank">хттп:// онлинелибрари.вилеи.цом/дои/10.1002/лно.10351/фулл