Истраживачи реконструишу историју нивоа мора

Фосилни корални гребени као кључ за 6000 година развоја

Ниво мора ће порасти према тренутним прогнозама између 80 и 180 центиметара до краја века. За детаљну процену утицаја, важно је знати како се ниво мора понашао у новијој геолошкој историји. У новој студији, међународни истраживачки тим је сада објавио по први пут центиметар тачну реконструкцију нивоа мора у централном Пацифику у последњих 6.000 година.

Тренутно глобално растући ниво мора је директна последица климатске промене. Према садашњим прорачунима, топљење глечера и загревање океанских вода осигуравају да ће до краја овог века ниво океана бити виши за 80 до 180 центиметара. Али ове бројке само одражавају регионални развој. Ако желите да знате како се запремина морске воде тачно мења, потребне су вам детаљније информације о динамици нивоа мора током дужих временских периода. Поглед у прошлост може помоћи. Пошто је у претходним миленијумима ниво мора ретко био константан, стална промена је, међутим, била правило.

У међународном часопису Натуре Цоммуницатионс група истраживача из Француске, Швајцарске, Канаде и ГЕОМАР Хелмхолтз центра за Оцеан Ресеарцх Киел је сада објавио центиметар тачну историју нивоа мора у централном Пацифику у последњих 6.000 година.

За своју студију, истраживачи су проучавали микро-атоле на дванаест острва јужног Пацифика, који су формирани посебним каменим коралима из рода Поритес у периоду од 2012. до 2015. Ови минијатурни атоли имају пречнике између десет центиметара и осам метара. "Фосилни корални гребени су дуго коришћени као сведоци ранијих нивоа воде јер расту само релативно близу површине воде. Али тачност је ограничена јер је опсег раста обично између 0 и 20 метара под водом", објашњава проф. др. мед. Антон Ајзенхауер из ГЕОМАР-а, један од коаутора студије.

Корали из рода Поритес, међутим, расту директно на површину воде, а затим хоризонтално на граници између воде и ваздуха. „Чињеница да смо га први пут користили као индикатор нивоа мора била је одлучујућа за прецизну изјаву о висини нивоа мора у прошлости“, објашњава Ајзенхауер. Међутим, фосил, данас делимично изнад водене линије, такође је морао бити тачно датиран. Истраживачи су успели да одреде старост узорака на неколико десетина година или чак година. За то користе такозвану уранијум-торијумску методу, која се заснива на томе да се пропорције елемената уранијума и торијума у ​​узорцима пореде са пропорцијама у време формирања корала.

>Анализа података показује да је ниво мора у Француској Полинезији између 6000 и 4000 година пре данашњег дана стално растао све док није достигао максималну вредност око један метар изнад свог тренутног нивоа. Од тада је ниво мора поново опао, разлог за постојање тропског острвског света са бројним коралним атолима у Тихом и Индијском океану. Подизање и спуштање одражавају отапање ледених капа и динамику леденог омотача Антарктика. Стварна динамика запремине океана од последњег пораста нивоа мора може се израчунати сложеним математичким прорачунима из добијене криве нивоа мора.

Подаци показују да чак и након климатског врхунца и максималног сунчевог зрачења пре 6000 година , ниво мора је растао за додатних 1,5 до 2,5 метара брзином између 0,3 и 0,5 милиметара годишње. „Верује се да овај додатни допринос уноса отопљене воде долази од топљења леда са Антарктика. Резултати такође показују да је током последњих 6.000 година ниво мора остао стабилан у уским границама само највише 300 година, али иначе има висок ниво динамике“, рекао је професор Ајзенхауер.

Ово сазнање ће такође бити укључено у будуће процене нивоа очекиваног нивоа мора. „Садашње повећање које је створио човек, међутим, разликује се у једном фактору од земаљско-историјских догађаја: много је брже“, наглашава професор Ајзенхауер.

Линк ка студији: <а href="https://ввв.натуре.цом/артицлес/с41467-017-02695-7" title="" target="_blank">https://ввв.натуре.цом/артицлес/с41467-017 -02695-7.