© Scyphozoan Jellyfish, a deep sea creature which can be found in the Arctic. (c) Alexander Semenov
© Lion’s Mane Jellyfish, a deep sea creature which can be found in the Arctic. (c) Alexander Semenov
© The mauve stinger jellyfish, or Pelagia noctiluca, grows up to 10 centimetres in diameter. Greenpeace is in the Azores with a team of scientists to survey and document deep sea life.
(c) Greenpeace / Gavin Newman
© Hydrothermal vents at Dom João De Castro. They unusually support unique communities of organisms, often with special properties which interest both scientists and industry. UAC is conducting research here. The area has been designated a Natura 2000 site.
(c) Greenpeace / Gavin Newman
© Calcium carbonate spires in the Lost City vent field. Atlantic Ocean, Mid-Atlantic Ridge.
(c) NOAA/IFE/UW/URI-IAO
Одобрена рударска дозвола за милион квадратних километара морског дна
August 5, 2019
Гринписов извештај: Експлоатација дубоког мора угрожава морске екосистеме
Планирано велико ископавање манганових нодула у дубоком мору прети да уништи јединствене морске екосистеме и да уништи читаве врсте. Ово је резултат недавног извештаја Греенпеаце-а
Земље као што су Кина, Кореја, Британија, Француска, Русија и Немачка планирају да уђу у рударску индустрију на морском дну како би добиле приступ жељеним металима и елементима ретких земаља. „Дубоко море је највећи екосистем на свету и у њему се налазе јединствена бића која смо једва истраживали. Рударство на морском дну је еколошка катастрофа“, каже др Кристијан Бусау, стручњак за море из Греенпеаце-а.
Немачка је обезбедио рударске дозволе за два дубокоморска региона, које тренутно истражује Федерални завод за геонауке и природне ресурсе (БГР). На подручјима као што су Баварска и половина Рајнланд-Палатината, очекује се да ће квржице мангана бити ископане у Тихом и Индијском океану. За жетву кртола, машине величине машине морају да их ископају из седимента огромним ваљцима. При томе лишавају и цео слој тла насељеног морским светом. Огромни облаци седимента који се ослобађају на овај начин могли би озбиљно да поремете ланац исхране у мору, да изазову смрт планктона и малих животиња, а рибама отму храну. Угрожен би био цео екосистем.
О могућим катастрофалним последицама дубокоморског рударења зна надлежна Међународна управа за морско дно (ИСА). Ипак, ИСА је одобрила свих 29 претходно затражених подлиценци. Извештај Греенпеацеа показује да је агенција већ дала дозволе за површину од око милион квадратних километара – већу од Шпаније.
На морском дну налазе се велика налазишта кобалта, бакра, никла и реткоземних елемената који важни су за изградњу нпр. дигиталних уређаја као што су мобилни телефони, рачунари или батерије. Потражња за таквим сировинама из године у годину расте широм света. Фрајбуршки „Око-Институт” већ упозорава да би кобалт могао бити привремено кратак. Метал се налази у паметним телефонима и соларним панелима, на пример. Подморске наслаге вишеструко премашују ресурсе на копну.
Уништењем прети и до сада тешко истражен дубокоморски регион Изгубљени град у Атлантском океану, на који Греенпеаце иде у експедицији за очување мора са својим акционим бродом „Есперанца”. Истраживачи верују да би на оваквим местима живот на земљи могао имати своје порекло. Научници на броду "Есперанза" желе да истраже Изгубљени град помоћу робота за роњење. „Само снажан споразум УН-а о заштити мора може да заштити таква океанска блага“, каже Бусау.