Научници истичу опасност по океане пре велике конференције о климатским променама

November 3, 2015 <спан ланг="ЕН-ГБ">Да бисмо заштитили будући опстанак наше планете и океана, потребни су амбициозни климатски циљеви и смањење емисије гасова стаклене баште, рекли су морски биолози проф др Ханс Ото Пертнер и проф. др Улф Рибесел, уочи Париске Светске климатске конференције на састанку за доручак <спан ланг="ЕН-ГБ">Немачког климатског <спан ланг="ЕН-ГБ">Конзорцијума <спан ланг="ЕН-ГБ">(<спан ланг="ЕН-ГБ">ДКК) <спан ланг="ЕН-ГБ">и <спан ланг="СР -ГБ"> <спан ланг="ЕН-ГБ">Немачки конзорцијум за истраживање мора <спан ланг="ЕН-ГБ">(<спан ланг="ЕН-ГБ"> ">КДМ)  <спан ланг="ЕН-ГБ">Портнер<спан ланг="ЕН-ГБ">, биолог на Институту Алфред Вегенер, Хелмхолц центар за поларна и морска истраживања и новоизабрани ко Председавајући ИПЦЦ Радне групе ИИ, описао је пројектоване ризике за океане које доводе климатске промене: глобално загревање, пораст нивоа мора и закисељавање океана. Поред тропских коралних гребена, региони морског леда на Арктику такође се сматрају рањивијим екосистемима. <спан ланг="ЕН-ГБ">Тренутно се анализирају критични прагови промене за организме и екосистеме и резултирајући ризици и представљају у температури. Према П<спан ланг="ЕН-ГБ">ортнеру, загревање глобалних температура изазвано људима мора бити ограничено на 1,5 степена Целзијуса, а не на 2 степена Целзијуса. <спан ланг="ЕН-ГБ">Додао је да се у случају коралних гребена, педесет посто њих може сачувати ако се повећање температуре ограничи на 1,2 степена Целзијуса – међутим, ова цифра не узима у обзир ефекте ацидификације океана. <спан ланг="ЕН-ГБ">Закисељавање океана: Океани промењени гасовима стаклене баште <спан ланг="ЕН-ГБ">Један од највећих климатских ризика за океане је закисељавање: 24 милиона тона угљен-диоксида се апсорбује у океан сваког дана. Ово утиче на отприлике једну трећину ослобођеног преиндустријског угљен-диоксида, чиме се ублажавају ефекти климатских промена. Данас је унос угљен-диоксида из океана у просеку 28 одсто већи него у прединдустријским временима. Ако се емисије не контролишу, киселост океана ће се више него удвостручити до краја овог века. Што океани постају киселији, то мање угљен-диоксида могу да апсорбују из атмосфере. <спан ланг="ЕН-ГБ">„Стопа пројектованог закисељавања океана је без преседана у историји Земље“, тврди Рибесел, професор биолошке океанографије у ГЕОМАР Хелмхолтз центру за истраживање океана Кил. <спан ланг="ЕН-ГБ">„Изнад свега, организми који калцифицирају су међу губитницима закисељавања океана , поред корала, дагњи, пужева, морских јежева, морских звезда и многих калцифицирајућих планктона.“ <спан ланг="ЕН-ГБ">ГЕОМАР теренски експеримент у Норвешкој: Победници и губитници ацидификације<спан ланг="ЕН-ГБ"> <спан ланг="ЕН-ГБ">Рибесел је први пут представио резултате теренског експеримента спроведеног у пролеће 2015. у норвешком Раунефјорду, јужно од Бергена. У њему су истакнути ефекти закисељавања океана у неколико мезокосмоса (затворени експериментални системи постављени да симулирају биолошке, хемијске и физичке процесе) у фјорду током неколико месеци. Откривено је да неке врсте као што крилати пужеви и кречњачке алге не би могле да преживе ефекте закисељавања океана, за разлику од пикопланктона, микроорганизама на  дну ланца исхране. <спан ланг="ЕН-ГБ">Стога је Рибесел закључио да мале промене у екосистему могу имати огромне последице и револуционисати не само мрежу исхране у океану, већ и да утичу на аквакултуру и рибарство. <спан ланг="ЕН-ГБ">Климатске промене и<спан ланг="ЕН-ГБ"> кисељавање океана<спан ланг="ЕН-ГБ"> <п><спан ланг="ЕН-ГБ">Проблем закисељавања океана је резултат емисије угљен-диоксида људским активностима. Интеракција фактора животне средине на морске организме, као и промене које је направио човек (попут еутрофикације и загађења) доводе до сложених промена у екосистему, миграције врста и укупног смањења биодиверзитета. Чак и сада, тек почињемо да схватамо импликације таквих промена у нашем окружењу. <спан ланг="ЕН"> Извор: <спан ланг="ЕН"><а href="хттп://ввв.геомар.де/">хттп://ввв.геомар.де