© Gannets (northern gannet Morus bassanus) on the "Lummelfelsen" on Heligoland. The birds use plastic waste and parts of fishery nets (Dolly ropes) to build their nests on the rock. Many birds die in the ropes by strangulating themself. (c) Wolf Wichmann / Greenpeace
© Plastic waste on a beach in Italy near Pizzo. (c) Max Seiler / Greenpeace
© Group Action Day (GAT) on oceans pollution. Members of Greenpeace groups protest in 62 cities in Germany against the pollution of the oceans. The volunteers collecting plastic and other waste on river banks and beaches. (c) Bente Stachowske / Greenpeace
© Greenpeace ship Beluga II starts a river tour for the oceans in Muenster. On board are marine creatures made out of plastic waste. Visitors are invited to come on board and will be informed about Greenpeace work on oceans life and plastic waste. (c) Pascal Amos Rest / Greenpeace
Белуга ИИ прави таласе против пластичног отпада
April 21, 2016
Од 16. априла, Греенпеацеов брод Белуга ИИ је у току на новом путовању да би објавио растућу претњу пластичног смећа и микропластике, путујући дуж немачких река у 15 градова (укључујући Келн, Франкфурт и Мајнц). Своју турнеју завршава 27. јуна.
На броду су активисти и волонтери који желе да поделе своје знање о нашем морском станишту и опасностима које представљају све веће количине пластичног отпада у нашим океанима. Са собом носи изложбу у којој посетиоци могу да погледају посебан апарат који може, између осталог, да мери количину микропластике у рекама Рајни, Мајни и Дунаву.
„Широм света – од Арктика до Јужног океана – морско станиште пати због пластичног смећа. Пластика је стигла и до немачких река, до Северног и Балтичког мора“, рекла је експерт за море Гринписа Лиза Марија Оте на немачком. Она је позвала савезну министарку животне средине Барбару Хендрикс да обузда поплаву пластике, коментаришући да су забране пластичних кеса и микропластике одавно закасниле.
До 13 милиона тона пластике уђе у реке, услед ветра, отпадних вода, олујних удара или плиме, и нађе свој пут у море. Процењује се да је тамо већ отпутовало најмање 150 милиона тона. Присуство пластичног отпада у океану може узроковати да морске животиње угину мучном смрћу, иако од дављења или гладовања када се пластични остаци конзумирају, али се не могу пробавити. Случај: научници који су испитивали садржај стомака кита сперматозоида који се насукао на обали Северног мора у Шлезвиг-Холштајну пронашли су предмете попут делова пластичне кофе, остатака мреже и пластичног поклопца мотора аутомобила, међу друге ствари.
Микропластика у нашем ланцу исхране
Мање видљив, али ипак огроман проблем у нашим океанима, је отпад од микропластике. Ове микроскопске пластичне честице се користе у производима као што су козметика и паста за зубе, и проналазе свој пут у нашим воденим токовима и рекама, и на крају завршавају у океану. Микропластика се такође ствара када се одбачени пластични производи у океанима разграђују у мање честице.
Данас се микропластика редовно налази у стомаку разних врста риба, шкољки или шкампа. "Пластично смеће завршава не само у природи већ и у нашој храни. Упркос научним студијама, нико са сигурношћу не може да каже колико пластике заврши на нашим тањирима и какав ефекат има", рекао је Отте.
Годишња потрошња пластике становника Западне Европе износи 136 килограма, што је три пута више од светског просека. Две трећине европске потрошње пластике може се приписати пет земаља, при чему Немачка предњачи са скоро 25 одсто, а следе Италија, Француска, Велика Британија и Шпанија.
<а title="" href="https://ввв.гоогле.цом/мапс/д/виевер?мид=з_лККЉКСТФНо.кПлмн6ЦХвЕјв" target="_blank">Пут Белуге ИИ за изложбу.