Како мекано морско дно може помоћи у борби против климатских промена

June 7, 2023 <п стиле="тект-алигн:јустифи;">Написала <спан стиле="цолор:граи;">Анабел <спан стиле=" цолор:ргб(127,127,127);">Кемп /&нбсп; Анкета о конвексном морском пејзажу<х2 стиле="тект-алигн:јустифи;" >Океан је дуго био жртва климатских промена. Али шта ако би то могло да постане решење?<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Океан игра изузетну, али нецењену улогу у нашем опстанку.&нбсп;Океанска станишта издвајају угљен-диоксид на стопе до четири пута веће од стопе копнених шума, једног од главних гасова стаклене баште одговорних за климатске промене. Пошто је од почетка индустријске ере апсорбовао преко 35% угљеника које је направио човек из атмосфере, океан је понор за наше емисије угљеника. Ово му омогућава да делује као тампон за ефекте климатских промена и заштити планету од разорних катастрофа. У суштини, океан је одговоран за регулисање климе на Земљи.&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Један од многих начина на које људске активности подстичу глобално загревање алармантном брзином без преседана је стварање гасова стаклене баште. Ово ствара катастрофалне ефекте, као што су повећана температура океана, пораст нивоа мора и закисељавање океана. Ово не само да угрожава способност океана да складишти угљеник, већ и постојање нашег најперспективнијег савезника у борби против климатских промена. Следећа деценија деловања је кључна за спречавање климатских прекретница. Али шта можемо да урадимо да помогнемо?<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Заштита и обнављање морских екосистема могло би да повећа њихов капацитет за складиштење угљеника. Способност спектакуларних места као што су шуме мангрова, ливаде морске траве и шуме морске траве да складиште угљеник одавно је препозната. Али таква места покривају само 0,2% морског дна. То значи да иако је њихова улога у складиштењу угљеника важна, она је на крају ограничена. Насупрот томе, мекано морско дно садржи далеко веће залихе угљеника и покрива 38 пута више простора. Стога су изузетно важни у овој ери брзих климатских промена. Упркос томе, мање од 2% седиментних залиха угљеника је у потпуности заштићено, а залихе угљеника остају подложне људским узнемиравањима. Ако лоцирамо ове области „богате угљеником“, то може бити кључ за повећање капацитета океана да апсорбује емисије угљеника. Морамо да идентификујемо и заштитимо морске залихе угљеника како би океан постао наш савезник у борби за успоравање климатских промена.&нбсп;<х2 стиле="тект-алигн:јустифи;">Истраживање Цонвек Сеасцапе strong><п стиле="тект-алигн:јустифи;">Тхе Цонвек Сеасцапе Сурвеи је глобални петогодишњи истраживачки програм који настоји да открије како океан обавља своју виталну улогу као највећи понор угљеника на свету, и на тај начин регулише климу.&нбсп;Уз науку коју води Универзитет у Ексетеру, пројекат фасилитира Фондација Блуе Марине, у сарадњи са другим партнерима.&нбсп;Пројекат ће анализирати количину угљеника закључаног у меким седиментима морског дна и истражити како људске активности утичу на ове залихе угљеника упоређујући поремећена и непоремећена подручја. Овај пројекат ће дати одговоре који се могу уградити у глобалне напоре да се успоре ефекти климатских промена. Али пре него што наш тим започне истраживање, морамо да пронађемо здраве неоштећене екосистеме меког седимента за проучавање.&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Током хиљада година, људска активност је трансформисала земљу. Под водом се већина промена догодила у последњих 200 година. Морско дно више није оно што је било, након што су га вучене рибарске повлачне мреже и багери, избушене за нафту и гас, положене цевоводе и каблови, изграђене луке и морски зидови и издубљени бродски канали. Многе од ових промена догодиле су се пре него што су први рониоци или научници са камерама икада бацили око на морско дно. То значи да може бити тешко пронаћи здраво, неометано меко морско дно.&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Потребна нам је ваша помоћ да пронађемо подручја меког седимента морског дна која имају за из овог или оног разлога, остали релативно неометани или су се опоравили од прошлих људских утицаја.&нбсп;<х2 стиле="тект-алигн:јустифи;">Где смо заинтересовани за учење? /h2><п стиле="тект-алигн:јустифи;">Нарочито смо заинтересовани за светске континенталне полице. Од близу обалних подручја до ивице шелфа, до дубине од око 200 метара. Ове области представљају огромно потенцијално складиште угљеника које је једва проучавано и слабо схваћено.&нбсп;<х2 стиле="тект-алигн:јустифи;">Шта можете да урадите да помогнете?&нбсп;< /strong><п стиле="тект-алигн:јустифи;">Да ли сте ронилац или подводни геодет са страшћу за заштиту наших океана?&нбсп;Можете нам помоћи тако што ћете једноставно послати подводне фотографије или видео снимке за шта верујете да је здраво, нетакнуто и неометано станиште меког седимента морског дна и одговорите на неколико питања о томе где су одведени.&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Тражимо. грађани научници рониоци и подводни геодети са интимним познавањем морског дна стеченим радом или доколице. Грађанска наука нуди алтернативу традиционалним методама прикупљања података за научнике. То је фантастичан начин да се грађани укључе у напоре за очување тако што ћете добити њихову помоћ у откривању важних информација о нашим океанима.&нбсп;Као научник грађанин, можете помоћи&нбсп;да се идентификују места за детаљно проучавање како бисте боље разумели улогу мора живот у хватању и складиштењу угљеника и поврати изгубљене основе како су некада изгледала непоремећена станишта морског дна.&нбсп;<х2 стиле="тект-алигн:јустифи;">Где можете пронаћи здраву, неометану песковиту , муљевито морско дно?<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Меки седимент морског дна састоји се од финог седимента. То је у суштини пешчано или муљевито станиште морског дна. Пошто је људски утицај данас толико распрострањен, може бити тешко пронаћи неометана станишта на пешчаном или муљевитом морском дну. Таква места могу постојати у областима које су намерно заштићене, као што су морски паркови. Или, можда су добили де фацто заштиту, на пример око бродолома које рибарски чамци избегавају, у зонама искључења око нафтних и гасних платформи, или у областима резервисаним за војне вежбе. Могу се наћи у близини давно успостављених ветроелектрана где се живот на морском дну опоравио након заштите од риболова.<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Ако већ имате подводне фотографије или видео снимке онога што верујете да јесте. здраво, нетакнуто, пешчано или блатњаво станиште морског дна, отпремите их на портал Цитизен Сциенце на веб локацији Цонвек Сеасцапе Сурвеи на&нбсп;<а href="хттп://ввв.цонвексеасцапесурвеи.цом/цитизен-сциенце/">ввв. цонвексеасцапесурвеи.цом/цитизен-сциенце/.&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Прихватамо све методе које се користе за прикупљање подводних фотографија или видео снимака. Укључујући фотографије или видео снимке са видео записа којима управља Ронилац (укључујући подводне камере као што су ГоПро), возила на даљинско управљање (РОВ), даљинске подводне видео снимке (РУВ) и вучене видео системе (ТОВВ).<п стиле="тект- алигн:јустифи;">Ваша запажања су критична за успех истраживања Цонвек Сеасцапе Сурвеи.&нбсп;Да бисте нам помогли у борби против климатских промена, једноставно нам пошаљите подводне фотографије или видео снимке онога за шта верујете да је здрав, нетакнут, и неометано станиште меког седимента на морском дну.<п стиле="маргин-лефт:0цм;тект-алигн:јустифи;">Када сакупите своје подводне фотографије или видео записе, посетите портал Цитизен Сциенце на Цонвек Сеасцапе Сурвеи веб-сајт за отпремање ваших подводних података. Не заборавите да наведете датум и прецизну локацију (место роњења, регион и држава). Нема погрешних поднесака, па ако нисте сигурни у здравље морског дна, ипак нам пошаљите своје фотографије или видео записе! Свака пријава се рачуна за наш важан пројекат.<п>За више информација посетите Цонвек Сеасцапе Сурвеи на:&нбсп;<а href="хттп://ввв.цонвексеасцапесурвеи.цом/цитизен-сциенце/">ввв. цонвексеасцапесурвеи.цом/цитизен-сциенце/&нбсп;<п стиле="тект-алигн:јустифи;">Трудимо се да одговоримо на сва питања што је пре могуће. Ако имате питања, пошаљите нам е-пошту на&нбсп;<а href="маилто:А.Кемп4@екетер.ац.ук">А.Кемп4@екетер.ац.ук.