Дешифрована тајна пећинских ракова

July 24, 2018 <б>Студија показује генетску везу између пећинских шкампа у Израелу и Италији<бр><бр>Јединих неколико центиметара великих троглобитских рачића који живе у разним пећинама у Израелу и Италији, сродни су, иако постоје изолован милионима година. Ово је сада доказао тим истраживача из ГЕОМАР Хелмхолтз Центра за истраживање океана Кил и израелских институција користећи генетске и геолошке анализе.<бр>&нбсп;<бр>Троглобионти живе у другом свету – у потпуном мраку, са ниским температурним флуктуацијама и висока влажност – веома посебан и забачен свет у коме врсте које су се прилагодиле овим условима често дуго опстају. Укључују и четири врсте слепих шкампа Типхлоцарис, који се могу наћи само у појединачним, крашким пећинама око Средоземног мора. Две од ових само неколико центиметара велике врсте постоје у Израелу - Типхлоцарис галилеаин пећина у Табги, близу језера Генезарет, и Типхлоцарис аииалониин пећина Аиалон, која је откривена 2006. године у обалској равници Израела. Друге две врсте налазе се у пећинском систему близу Лечеа у југоисточној Италији и у пећини близу Бенгазија у Либији. Група научника је сада успела да покаже блиску везу између врста у Израелу и Италији уз помоћ генетских и геолошких истраживања. Студија се недавно појавила у часопису пеерЈ.<бр><бр>"Врсте Типхлоцарис су 'живи фосили', потомци врсте која је постојала у праисторијском мору Тетис пре милионима година", објашњава др Тамар Гуи-Хаим , из ГЕОМАР-а и Националног института за океанографију у Хаифи, Израел, главног аутора студије. „Они су од тада преживели у изолованим условима у јединственом екосистему одсеченом од спољашњег света“, наставио је Гај-Хаим. За разлику од већине екосистема заснованих на сунчевој светлости као извору енергије за биљке, ови функционишу у пећинама хемоаутотрофно и засновани су на бактеријама које оксидирају сулфиде као извору хране. Рацице Типхлоцарис су највећи предатори у пећинама и хране се углавном малим раковима, који заузврат живе од сулфидних бактерија.<бр>&нбсп;<бр>„Упоређујући генетске маркере, открили смо да је једна од израелских врста, Типхлоцарис аииони, који живи&нбсп; више од хиљаду километара од Италије - Типхилоцарис салиентина, генетски је ближи од друге израелске врсте, Типхлоцарис галилеа, која живи само 120 километара даље", објашњава проф. Јаир Ахитув са Универзитета Бар-Илан, Израел, цо. -аутор студије.<бр>&нбсп;<бр>Да би објаснили ову изненађујућу генетску везу, истраживачи су датирали дивергенцију врста на основу старости геолошке формације у области пећине у Галилеји. Тако је Типхлоцарис галилеа одвојен од осталих врста пре 7 милиона година током подизања централног гребена у Израелу. Пре око 5,7 милиона година, у време такозване месинске кризе салинитета (МСЦ), када је Медитеран био скоро потпуно дехидриран, израелска врста Типхлоцарис аииалон и италијанска Типхилоцарис салиентина разишле су се у две одвојене врсте.<бр>&нбсп; <бр>Поред тога, истраживачи су израчунали стопе еволуције Типхлоцарис-а и других кавернозних ракова и открили да су оне посебно ниске у поређењу са не-пећинским раковима. Истраживачи сугеришу да јединствени услови у пећинама – стабилност услова животне средине (као што је температура), недостатак светлости и ниске стопе метаболизма – успоравају брзину еволуционих промена.<бр>&нбсп;<бр>Врсте Типхлоцарис су класификоване као угрожена и уврштена на ИУЦН црвену листу (Међународна унија за очување природе и природних ресурса). Пећине у којима живе подложне су великим променама услед загађења, инфилтрације бочате воде кроз интензивну екстракцију подземних вода и климатских промена. У Израелу је, стога, покренут програм узгоја Типхлоцарис како би се очувала врста у случају да сви напори не успију да се осигура природна популација.<бр><бр><б>Линк ка студији: <а хреф=" хттпс://пеерј.цом/артицлес/5268/" титле="" таргет="_бланк">хттпс://пеерј.цом/артицлес/5268/.<бр>&нбсп;<бр>