Закисељавање океана: харинга би могла имати користи

March 25, 2018 <б>Студије показују сложене ефекте угљен-диоксида на рибље фондове<бр> <бр> Ларве многих врста риба су осетљиве на закисељавање океана - студије су већ показале. Закисељавање је узроковано великим количинама угљен-диоксид (ЦО2), који из атмосфере улази у морску воду. Овај ЦО2 такође утиче на снабдевање храном за ларве. Истраживачи у ГЕОМАР Хелмхолтз центар за истраживање океана у Килу ларве харинге да видимо како оба ефекта могу имати комбиновани ефекат на млада риба<бр> <бр> Чим почну живот, ради се о преживљавању младих риба. Они мора научити да једе и побегне од непријатеља. Истовремено, они су најосетљивији на факторе средине као што су температура, кисеоник и пХ воде у овој фази њиховог живота. Управо ови фактори тренутно се мењају глобално: температуре расту, а кисеоник је изгубљен у океанима. Поред тога, све више и више угљен-диоксида (ЦО2) из ​​атмосфере доспева у морску воду, где се формира угљене киселине и узрокује пад пХ вредности. Али не само директно, већ такође индиректно, додатни ЦО2 утиче на шансе за преживљавање ларве риба, јер може променити и њихову храну.<бр> <бр> Истраживачи из Немачке, Шведске и Норвешке предвођени ГЕОМАР-ом су сада користили ларве харинге да истраже како ова два дејства океана закисељавање комбиновано може утицати на опстанак и раст јувенила риба. Недавни експерименти у међународном часопису Натуре Ецологи а Еволуција је показала да харинга може имати користи од закисељене хране веб. „Можда ће имати предност у односу на друге, осетљивије врсте у киселијем океану будућности“, каже др Мајкл Сват од ГЕОМАР-а, првог аутора студије.<бр> <бр> Да би се тестирао одговор младе харинге на закисељавање океана, тим им је омогућио да одрастају у потпуној мрежи хране под садашњим и будући услови ЦО2. У ту сврху је користио Киел КОСМОС мезокосмос на мору, који су усидрени 2013. за дуготрајно тестирање у шведски Гуллмарсфјорд. „Мезокосмос изолује 50 кубних метара морска вода са свим планктонским организмима који се налазе у њој, баш као у огромна епрувета“, објашњава проф. др мед. Улф Рибесел из ГЕОМАР-а, коаутор студије. Пет мезокосмоса је обогаћено ЦО2 до симулирају концентрације предвиђене за крај века. Пет мезокосмоси су задржани на тренутним нивоима ЦО2 ради поређења.<бр> <бр> У мезокосмима са повишеним концентрацијама ЦО2 природно цветају алге порасла између фебруара и јуна. „Као резултат, и животињски планктон расте боље, а ларве харинге су тада профитирале од тога снабдевање храном", објашњава др мед. Мицхаел Ссват. Шест недеља касније излегавши се, скоро 20 процената више ларви харинге је преживело у будућности ЦО2 услови. „Овај укупни позитиван ефекат ацидификације океана на ларве харинге је у почетку било изненађујуће, као што су претходне студије показале негативни директни ефекти ацидификације на опстанак ларви за многе друге врсте риба“, додаје др Катриона Клемесен из ГЕОМАР-а коаутор студије.<бр> <бр> Једно објашњење за изненађујуће резултате пронађено је паралелно лабораторијска студија, која је показала да су ларве харинге генерално више отпоран на промене пХ. „Браћа и сестре ларви харинге у мезокосмоси су подигнути у лабораторији на упоредивим нивоима ЦО2, без промена у снабдевању храном. Тако смо успели да одвојимо директног дејства угљен-диоксида на ларве харинге од индиректног утицај преко ланца исхране“, објашњава др мед Ссват, који је такође први аутор лабораторијске студије, која се појавила у кас јануара 2018. у часопису ПЛОС ОНЕ.<бр> <бр> Толеранција ларви харинге на промене пХ може бити последица начина живота рибе. „Харинге се мресте углавном близу земље, где природно преовлађују високи нивои ЦО2. Стога вероватно већ јесу боље прилагођен од других врста риба као што су. бакалар који се мрести близу површине воде“, објашњава др Клемезен.<бр> <бр> Како се мења опстанак рибљих ларви, а тиме и целих залиха будућност зависи од многих фактора. Поред закисељавања океана, пораст температуре и прекомерни риболов такође мењају морске заједнице широм света, а далеко од свих ових последица су предвидив. „Али промене у екосистему су вероватне. Дакле, постоји је висок ризик да директне и индиректне последице неконтролисане Емисије ЦО2 ће имати негативан утицај на укупне рибље фондове, "закључује Улф Рибесел.<бр> <бр> <б>Везе до студија: <а хреф="хттп://дк.дои.орг/10.1038/с41559-018-0514-6" титле="" таргет="_бланк">хттп:/ /дк.дои.орг/10.1038/с41559-018-0514-6 и <а хреф="хттпс://дои.орг/10.1371/јоурнал.поне.0191947" титле="" таргет="_бланк ">хттпс://дои.орг/10.1371/јоурнал.поне.0191947