Циркулација океана зими под утицајем топлих лета

March 22, 2018 <б>Истраживачи показују утицај слатке воде на формирање дубоких вода<бр><бр>У северном Атлантику хладна вода зими тоне са површине мора у дубину. Ова такозвана конвекција је један од кључних процеса у систему глобалних океанских струја. Уз помоћ дугорочних посматрања, тим из ГЕОМАР Хелмхолтз центра за истраживање океана Кил је сада успео да демонстрира утицај слатке воде која се лети акумулира на површини мора на формирање дубоких вода зими.<бр> <бр>Температура и салинитет морске воде су кључни фактори који покрећу систем глобалних океанских струја. Врућа и слана вода, која допире до горњих географских ширина, хлади се на површини, постаје тежа и тоне у дубину. Овај процес се назива конвекција. У дубини, вода тече назад ка екватору и привлачи нове масе воде. Дубока конвекција се јавља само у неколико региона, укључујући Ирмингер Сее источно од Гренланда и Лабрадор Сее западно од њега. Али шта се дешава ако додатна свежа вода, на пример из топљења глечера, уђе у овај систем? Моделски прорачуни показују да би мања густина површинске воде могла довести до слабљења система протока, али тренутни подаци посматрања то до сада нису потврдили.<бр><бр>Уз помоћ дугорочних посматрања, ГЕОМАР океанографи су сада је по први пут показао конкретан утицај слатке воде на конвекцију. Своје налазе објављују у међународном часопису Натуре Цлимате Цханге.<бр><бр>Нова студија је заснована на анализи података изведених са усидрених платформи за посматрање у Лабрадорском мору и Ирмингер Сее-у и слободно плутајућим бовама, тзв. дубоке луталице. Поред тога, укључена су и сателитска посматрања површине океана и атмосферски подаци. „У различитим временским периодима у последњих 60 година, успели смо да комбинујемо важне кључне процесе: атмосферске флуктуације, као што су северноатлантске осцилације, температуре воде и ваздуха, појава слојева слатке воде и трајање конвекције. објашњава др. Марилена Олтманнс из ГЕОМАР-а, први аутор студије.<бр><бр>Оцена је показала јасну корелацију између атмосферских услова, летњих температура у Ирмингеровом мору, количине свеже воде у њој и конвекције током следеће зиме. "Када су се у топлим периодима појавила топлија лета са пуно свеже воде, океан је изгубио мање топлоте следеће зиме. То је значило да је слој слатке воде формиран током лета остао стабилан дуже време и стога је конвекција почела касније", рекао је др. Олтманнс.<бр><бр>Уобичајено, слатка вода се транспортује конвекцијом у дубину. Пошто је конвекција почела тек веома касно за неколико година, велики део слатке воде је остао близу површине и допуњен је следећег лета свежом приливом свеже воде. „Овај ефекат би се могао повећати на дуге стазе, узрокујући значајно слабљење конвекције – посебно са порастом глобалних просечних температура“, закључује океанограф.<бр><бр>