Нада за други највећи гребен на земљи

June 28, 2018 ИУЦН уклања Белизески корални гребен са листе угрожених места светске баштине

Белишки корални гребен, други по величини систем коралних гребена на свету – после Великог коралног гребена –&нбсп; је уклоњен са листе светске баштине на препоруку Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН). Одлука је донета 26. јуна 2018. на састанку Унесковог комитета за светску баштину у Бахреину.

Око десет година Белизеском коралном гребену прете потенцијална истраживања нафте и неодрживи туризам. Међутим, Белизе је недавно најавио забрану бушења нафте широм својих морских подручја и појачао законску заштиту својих мангрова од штетних дешавања. Ове одлуке су довеле до тога да је систем гребена уклоњен са листе угрожених места светске баштине.

„Белиз је показао лидерске квалитете који су хитно потребни за повећање отпорности вредних морских екосистема на климатске промене уз промовисање одрживог туризам, а одлучна посвећеност земље заштити гребена од нафтних претњи и других дешавања је велики подстицај за светску баштину – и за локалну економију која од тога зависи“, каже Тим Бадман, директор ИУЦН Програма светске баштине.< бр
Систем гребена се састоји од седам заштићених морских подручја и уврштен је на листу светске баштине 1996. године. У њему живе угрожене морске корњаче и морске краве. Постоје различити типови коралних гребена, бројни пешчани спрудови и острва мангрова, као и јединствени морски пејзажи као што је светски позната „Плава рупа“.

Нетакнуте воде и богат морски живот нуде локалном становништву друштвене и економске користи, као што су рибарство којим се управља локално и природне туристичке атракције. Туризам и рибарство запошљавају око половину становништва Белизеа и у великој мери зависе од здравих морских екосистема.

Грен је додат на листу угрожене светске баштине 2009. Целе шуме мангрова су тада искрчене и замењене песком и корални остаци из оближњих вода који су уништили корале и морске екосистеме.

Дугорочна одрживост је такође била угрожена 2011. године када се показало да постоје концесије за бушење нафте у оквиру система гребена. ИУЦН и УНЕСЦО центар за свјетску баштину више пута су позивали Белизе да не дозволи бушење нафте. Због деструктивних и неповратних ефеката, индустрија нафте, гаса и рударства сматрају се некомпатибилним са статусом светске баштине.

Иако су данашње мангрове заштићене, а бушење нафте спречено, Белизески корални гребен је све више изложен клими промене са утицајима као што су избељивање корала, пораст нивоа мора, ерозија плажа и урагани. Климатске промене су најбрже растућа претња светској баштини, према ИУЦН-у.

Више информација: <а href="https://ввв.иуцн.орг/" title=" " target="_blank">ввв.иуцн.орг.