Изненађујући налаз: строматолити у дубоком мору

April 20, 2018 <б>Истраживачки тим открива фосиле на 730 метара дубине<бр><бр>Страматолити су стари 3,5 милиона година међу најстаријим фосилима. Међутим, наслаге креча су се до сада јављале само у плитким морима са дубином воде и до десет метара. Зато што наслаге каменца могу да расту само ако су укључени микроорганизми зависни од светлости и фотосинтетски микроорганизми. Нова студија геонаучника показује да употребом хемосинтетичких микроба независних од светлости, строматолити такође могу да расту на дну океана у 731 метар воде.<бр><бр>Геонаучници из Бремена открили су у експедицији у Арапском мору код обале Пакистана микробне простирке у облику куполе на излагању метана у 730 метара воде. Уз помоћ хватаљке ронилачког робота "МАРУМ-КУЕСТ 4000" успели су да извуку кречњачку куполу висине око 40 центиметара. Унутра је тим пронашао фино ламиниране и лучне кречњачке структуре које су првобитно биле прекривене микробним простиркама.<бр><бр>Ови микроби су прецизније испитани у МАРУМ-у геохемијски. Резултат: морски микроорганизми који разграђују метан, археје, укључени су у изградњу такозваних строматолита. Грчко порекло имена већ крије облик кречњачких брда: старогрчка строма означава плафон, литос значи камен. „За разлику од микросинтетичких микроба који живе у плитком мору, који из сунчевих зрака извлаче енергију за свој метаболизам, ови микроби користе енергију генерисану екстракцијом метана у дубоком океану. У мраку врше хемосинтезу“, каже Герхард из МАРУМ-а. Бохрманн.<бр><бр>Бактерије које живе на морском дну трансформишу водоник сулфид који настаје током разлагања метана. „Успели смо да идентификујемо снопове влакана ових бактерија које оксидују сулфид у танким деловима под микроскопом“, извештава др мед. Тобиас Химмлер из МАРУМ-а, први аутор студије. "Невероватно је како се ови снопови примају. Пошто бактерије у Арапском мору једва да имају слободан кисеоник на овој дубини, вероватно користе нитрат уместо кисеоника, што подстиче калцификација", додаје проф. др мед. Јорн Пецкманн са Универзитета у Хамбургу.<бр><бр>Њихова претпоставка потврђује геохемијски модел који потврђује калцификација путем метаболизма микроба заснованог на хемосинтези. Из овога, истраживачи закључују да за разлику од раније познатих фотосинтетских микроба, такође микроби засновани на хемосинтези независни од светлости могу да граде строматолите - чак и у дубоком мору.<бр><бр>Стромотолити су најчешћи фосили у стенским формацијама старијим од 541 милиона године. Слично данашњем Арапском мору, у океанима пре тог времена, у такозваном прекамбрију, у води је било мало кисеоника. Откриће строматолита заснованих на хемосинтези у Арапском мору пружа нове увиде у то како су ови древни фосили могли настати. "До сада су били познати само строматолити засновани на фотосинтези, на пример са Бахама или залива Схарк на западној обали Аустралије. За разлику од строматолита заснованих на хемосинтези, они се разликују по структури и својој унутрашњој структури од многих прекамбријских строматолита", објашњава Тобијас Химлер. Истраживачи стога спекулишу да је хемосинтеза допринела више него што се раније мислило расту строматолита у прекамбријском региону пре више од 541 милиона година.<бр><бр><б>Више информација: <а хреф="хттпс ://ввв.марум.де/индек.хтмл" титле="" таргет="_бланк">ввв.марум.де.<бр><бр><б>Линк до студије: <а хреф="хттпс://пубс.геосциенцеворлд.орг/гса/геологи/артицле/528309/строматолитес-белов-тхе-пхотиц-зоне-ин-тхе" титле="" таргет="_бланк">пабови. геосциенцеворлд.орг//строматолитес-белов-тхе-пхотиц-зоне<бр><бр><бр>