9. и 10. дан – Тежак за руковање

February 23, 2017 <п>Дан је почео исто као и обично, али само до тачке када смо напунили 4к4, јер је план 9. дана био да се вратимо у Иркутск без икаквог роњења. Било је тешко поверовати да је нашој експедицији већ дошао крај. Сви су изгледали помало тужни што нема шансе да поново ронимо у овом задивљујућем подводном свету. Видело се по изразу лица свих да расположење није баш најбоље. Ни чињеница да смо спавали у просеку 5-6 сати по ноћи није помогла ни у побољшању расположења. Био је тежак за руковање... <п>Упркос томе нисмо хтели да пропустимо ни секунд путовања, па смо се вратили у Иркутск, а након неколико минута вожње наша лица су се озарила и уживали смо у изузетно лепом, јединственом пејзажу Бајкалског језера зими још једном. <п>На путу смо се зауставили код мале стене усред језера у којој се налази такозвана Стопа, "свети грал", која се често види на сликама и документацији о Тибету. Домороци који живе на Бајкалском језеру су Бурјати који прате шаманизам и будизам у зависности од региона. Оваква Ступа служи за молитву за ослобађање од болести, брига и невоља. Као ритуал, за ослобађање од болести/бриге/невоље из своје душе, од вас се тражи да донесете један или више камена на Ступу која крунише највишу тачку стене. Наше камење је било лагано и мало јер су нам душе биле пуне позитивног замаха због 9 невероватних дана које смо имали. <п>Да смо имали озбиљне бриге, морали бисмо да на коленима обиђемо Ступу 108 пута да их ослободимо. Пошто смо сви били прилично исцрпљени након дана на леду и под ледом, били смо срећни што нико од нас није морао да ради ову рутину. Брзина би вероватно била толико мала да бисмо сутрадан у Иркутску изгубили лет. Уместо тога, искористили смо Ступу да се још једном захвалимо Бјучану, заштитнику и Светом духу Бајкалског језера, што је наша експедиција добро прошла и што су сви отишли ​​кући здрави и здрави. <п>Пре него што смо стигли на копно, зауставили смо се у уској леденој пећини и снимили последње слике прелепог тиркизног леда чији смо део били неколико дана. <п>На копну мењамо аутомобиле и махамо нашим УВА капетанима да оду. Постали смо пријатељи протеклих дана заједно. Пут до Иркутска трајао је 4,5 сата аутомобилом и пролазио је кроз пејзаж шума и бескрајних пољопривредних површина, степа и пашњака са коњима и кравама које су јуриле около (неке су чак и прешле пут) пошто су температуре прилично порасле између -5 до - Ночьу 3°Ц. Изгледало је као да су животиње срећне у овим „топлим“ условима. <п>После сат времена вожње скоро сви су заспали и сви смо се осећали исцрпљени, али срећни што смо урадили и постигли оно што смо имали. Приближавање Иркутску нас је пробудило јер путеви нису били тако добри због густог саобраћаја. Стигли смо у шпицу и цивилизација нас је потпуно погодила. Вратили смо се животу са саобраћајним гужвама, прометним улицама, хотелима и удобним спаваћим собама са мини баровима и рум сервисом 24/7. Веома другачије у поређењу са последњим данима у Олхону. Али ако бисмо затворили очи, слике су се одмах преплавиле из једноставног, али снажног живота повезаног са природом у Бајкалском језеру, на и око њега. <п>БаикалТек који је био сјајан домаћин, водио нас је и консултовао током последњих неколико дана, делили смо одличну монголску вечеру у Иркутску, али смо онда отишли ​​рано да спавамо јер смо морали да идемо на аеродром следећег јутра . За неке од нас лет је био преран да будем искрен, али авиони не чекају. Морали смо да пожуримо. <п>Хотел је организовао наш трансфер, али смо открили да је минибус који су наручили премали за број торби које смо морали да понесемо са собом. Нема проблема. Руси су флексибилни и за неколико минута смо имали додатни камион на који смо утоварили наших 900 кг опреме. Опет тежак за руковање... <п>Па шта остаје после свега овога? <п>Од групе стручњака из различитих области, са веома различитим вештинама и карактерима, формирали смо тим у коме је сваки члан могао да се ослони 110% на другог. Наша сећања ће трајати цео живот и свако од нас је стекао нове пријатеље или су наша постојећа пријатељства постала још јача. <п>Резултати тестирања опреме су били веома позитивни и добијени подаци ће нам помоћи да развијемо нове производе у наредним годинама. <п>Крива учења пре, током и такође после експедиције у вези са обуком и организационим аспектима путовања ће нам помоћи да ствари у будућности побољшамо. <п>Лично, Русија и Сибир ће остати у нашим мислима са другачијом сликом од оне коју смо имали пре доласка на Бајкалско језеро. Љубазност, отвореност и гостопримство Бурјата променили су стереотипе које смо имали у нашим главама о прилично хладној руској култури. Сви смо погрешили... <п>Надамо се да сте уживали са нама на овом блогу и да делите наша искуства. Како су неки од нас задржали у Москви због пропуштене летове, већ смо почели да правимо нове планове за наше следеће путовање у којем ћемо радити топлије, али много дубље, зароне од ових које смо имали овде... <п>Останите са нама на Марес блогу да бисте чули више о томе шта следи!