Колико метана долази из океана?

Нова студија смањује несигурност у емисији гасова стаклене баште

Метан (ЦХ4) је моћан гас стаклене баште који има и природне и антропогене изворе. Океан такође игра важну улогу овде. Нова студија немачких и америчких научника уз учешће ГЕОМАР Хелмхолц центра за истраживање океана Кил, која се појавила у часопису Натуре Цоммуницатионс, може смањити несигурност у глобалној емисији метана у океану за две трећине
&нбсп;
Метан (ЦХ4) чини око 20% антропогеног ефекта стаклене баште. Антропогени утицај на садржај метана у атмосфери није узрокован само директним емисијама, већ и климатским променама у природном циклусу ЦХ4. Природни извори метана укључују океан, али недавне процене емисије метана из океана су повезане са великим несигурностима.
&нбсп;
То је зато што још увек постоји врло мало мерења концентрација ЦХ4 у океану и ЦХ4 дистрибуција у океану је веома променљива. Док су површинске концентрације у биолошки непродуктивним регионима отвореног океана скоро у равнотежи са атмосфером, оне могу бити више од 1.000 пута веће у неким плитким обалним подручјима. Недавне глобалне процене океанског извора метана састављене су обједињавањем резултата неколико регионалних студија.
&нбсп;
Недавно објављена студија представља прву глобалну процену емисије метана у океану засновану на компилацији свих доступних глобалних површинских подаци о океану ЦХ4. Из овога је прво створена глобална климатологија неравнотеже метана између океана и атмосфере (ΔЦХ4). Ови подаци су затим коришћени за обуку две различите вештачке неуронске мреже (АНН) и модела учења насумичне регресионе шуме (РРФ) који користе појединачне податке за израчунавање континуиране, глобалне мапе дистрибуције ΔЦХ4. Добијена расподела ΔЦХ4 коришћена је за израчунавање глобалног тока ЦХ4 из океана. Овај прорачун је допуњен проценом протока ЦХ4, који је допуњен директном емисијом мехурића метана који се дижу из седимента на површину воде.
&нбсп;
Већина података коришћена за креирање мапа ΔЦХ4 долази из МЕМЕНТО базе података (МаринЕ МетханеЕ и Нитроус Окиде, https://мементо.геомар.де), коју одржава ГЕОМАР. „Сада представљена студија показује додатну вредност састављања података из појединачних мерних кампања у један свеобухватан, усклађен скуп података“, објаснила је др Анет Кок из ГЕОМАР-а, координаторка базе података и коаутор текуће студије. Нова процена емисије метана је између 6 и 12 тераграма (Тг) ЦХ4 годишње, смањујући несигурност у океанском извору метана за две трећине у поређењу са претходним проценама (5-25 Тг ЦХ4 годишње). „Наш рад доприноси бољем одређивању атмосферског буџета метана“, објашњава Кок.