Како морски сисари избегавају болест роњења?

May 3, 2018 <б>Плућна архитектура морских сисара који роне у дубоком роњењу подељена је на два дела<бр><бр>Китови који роне у дубину и други морски сисари, као и рониоци који пребрзо излазе, могу добити декомпресијску болест . Нова студија сада поставља хипотезу како морски сисари избегавају декомпресијску болест. Под стресом, кажу истраживачи, ови механизми би могли пропасти. Ово би могло да објасни насукање китова као резултат буке сонара под водом.<бр><бр>Кључ је необична архитектура плућа китова, делфина и добрих делфина (и вероватно других кичмењака који могу да дишу) који показују два различита региона плућа испод притисак. Истраживачи са Океанографске институције Воодс Холе (ВХОИ) и Фундацион Оцеанографиц у Шпанији недавно су објавили своју студију у часопису Процеедингс оф тхе Роиал Социети Б.<бр><бр>„Као што неки морски сисари и корњаче могу ронити тако дубоко и за толико дуго, научници су дуго били збуњени“, каже Мајкл Мур, директор Центра за морске сисаре при ВХОИ и коаутор студије.<бр><бр>Када сисари који дишу ваздух зароне у велике дубине, њихови компресија плућа. Истовремено, њихове алвеоле - ситне кесе на крају респираторног тракта колабирају где се одвија размена гасова. Мехурићи азота се формирају у крвотоку и у ткивима животиња када се појаве. Када се полако дижу, азот се може вратити у плућа и издахнути. Али ако се пребрзо подигну, мехурићи азота немају времена да се дифундују назад у плућа. Са нижим притиском на мањим дубинама, мехурићи азота се шире у крвотоку и ткивима, изазивајући бол и оштећење.<бр><бр>Структура груди морских сисара сабија њихова плућа. Научници верују да је ова пасивна компресија главна адаптација морских сисара како би се избегла апсорпција прекомерног азота на дубини.<бр><бр>У својој студији, истраживачи су направили ЦТ скенирање мртвог делфина, фоке и домаће свиње , који су били под притиском у хипербаричној комори. Тим је могао да види како плућна архитектура морских сисара ствара два плућна региона: једну испуњену ваздухом и једну срушену. Истраживачи верују да крв тече углавном кроз колабирани регион плућа. Ово резултира такозваном неусклађеношћу вентилације и перфузије у којој се кисеоник и угљен-диоксид узимају у крвоток животиње док је размена азота минимизирана или спречена. Ово је могуће јер сваки гас има различиту растворљивост у крви. Домаћа свиња која је испитана ради поређења није показала ово структурно прилагођавање.<бр><бр>Овај механизам би заштитио китове и делфине од прекомерног уноса азота, чиме би се смањио ризик од декомпресијске болести, рекли су истраживачи.<бр><бр>" Прекомерни стрес који може да се јави током излагања звуку који је направио човек може да доведе до отказивања система и протока крви у регионе испуњене ваздухом, што би побољшало размену гасова и повећало азот у крви и ткивима када се притисак смањи током успона, " објашњава Даниел Гарциа-Паррага из Фундацион Оцеанографиц, водећи аутор студије.<бр><бр>Научници су веровали да су морски сисари који роне имуни на „болест роњења“. Међутим, инцидент у Страндингу из 2002. повезан са војним сонарним вежбама показао је да је 14 китова који су умрли код Канарских острва након искрцавања имало мехуриће гаса у ткивима – знак декомпресијске болести.<бр><бр><бр>Више информација: <а хреф="хттп://ввв.вхои.еду" титле="" таргет="_бланк">хттп://ввв.вхои.еду.<бр><бр>