Олупина у климатском стресу

October 28, 2019 Фуцус весицулосус (Биддерврацк) показује повезане реакције на промене животне средине
&нбсп;
Краткотрајни топлотни таласи, дуготрајно загревање и закисељавање, повећање прекомерног ђубрења и исцрпљивање кисеоника – морски екосистеми су подложан многим променама. Реакције морских организама на ове факторе су такође разноврсне. Биолози из ГЕОМАР Хелмхолтз центра за истраживање океана у Килу сада су успели да докажу великим алгама да њихов одговор на различите промене животне средине може бити повезан позитивно и негативно – што доводи до убрзања или успоравања њихове адаптације.
&нбсп;< br>Нагласак на морским екосистемима је све већи. Загревање океана, потонуће пХ вредности морске воде, снабдевање хранљивим материјама и губитак кисеоника доводе их до тога. Појединачни фактори за одређене врсте свакако могу бити предност. Друге промене такође могу озбиљно ограничити станиште исте врсте. Различити ефекти отежавају процену будућих промена у биодиверзитету. „Једно од централних питања је да ли су реакције на различите промене позитивно или негативно повезане или се јављају независно једна од друге“, каже проф. др мед. Мартин Вал, морски биолог у ГЕОМАР-у.
&нбсп;
Биолози са ГЕОМАР-а и Универзитета у Ростоку објавили су студију у часопису Сциентифиц Репортс, која по први пут показује да су адаптације на неколико генетских промена повезане са једна кључна врста у обалним екосистемима, олупина бешике Фуцус весицулосус. „Ово може и убрзати и блокирати одговор мокраћне бешике на промене“, објашњава професор Вахл, водећи аутор студије.
&нбсп;
Фуцус весицулосус је смеђа алга која живи на тврдим површинама дуж обала северног Атлантика и у Северном и Балтичком мору. Као и друге алге, игра важну улогу у везивању угљеника у мору. Такође чини основу екосистема на одговарајућим обалама. У Балтичком мору, али иу другим његовим областима распрострањења, залихе Фуцус весицулосус од почетка 21. века су нагло опали. Тачни разлози за то још увек нису коначно разјашњени.
&нбсп;
За своје истраживање истраживачи су користили специјално постројење за тестирање, Киел Оутдоор Бентхоцосмс (КОБ). Састоји се од укупно дванаест експерименталних комора у којима се обални екосистеми могу симулирати у малом обиму. Захваљујући сложеној технологији управљања, може се манипулисати неколико параметара животне средине. Како се КОБ налазе на понтону у унутрашњем фјорду Кила и директно се снабдевају водом из фјорда, услови животне средине у експерименталним резервоарима су веома блиски природним.
&нбсп;
У експерименталним коморама, преко у периоду од 12 месеци, тим је изложио генетски различите породице омотача бешике условима повишеног угљен-диоксида, што је резултирало нижим пХ нивоима у води, топлотним фазама, повећаним уносом хранљивих материја и периодима ниских нивоа кисеоника.
&нбсп;<бр >Реакције на различите промене биле су јасно повезане. На пример, породице које толеришу ниже нивое пХ могу толерисати загревање и већи ниво хранљивих материја - и обрнуто. Истовремено, ове породице су биле много подложније исцрпљењу кисеоника. „У природи, то би могло значити да је популација бешике која се прилагодила прекомерном ђубрењу и летњим врућинама посебно тешко оштећена или потпуно уништена у јесен због узгона воде без кисеоника из дубине“, објашњава Мартин Вал.
&нбсп ;
Све у свему, тим није пронашао само прве доказе да се одговори на различите симптоме глобалне промене могу повезати. „Студија такође показује да ће нам у будућности и даље бити потребна истраживања која проучавају одговоре организама на вишеструке промене животне средине или временски неутралисане животне средине. У супротном ће бити тешко давати поуздане изјаве о будућем развоју екосистема у мору“, објашњава Профессор Вахл.