Антибиотици из мора

November 21, 2019 Истраживачки тим отвара извор за нове антибиотике

Тим око проф. др. Кристијан Јоглер са Универзитета Фридрих Шилер у Јени успео је да култивише и функционално карактерише неколико десетина до сада занемарених морских бактерија у лабораторији, чинећи их доступним за систематски скрининг. Иницијалне анализе и биолошка посматрања ћелије указују на потенцијал за производњу нових антибиотика.

Скоро три четвртине свих клинички релевантних антибиотика су природни производи - произведени од стране бактерија. Али антибиотици који су данас доступни губе своју ефикасност, све више и више патогена је отпорно на њих. Хитно су потребни нови антибиотици. Међутим, тренутно је мање од једног процента познатих бактеријских врста доступно за претрагу лекова, преосталих 99 процената се сматра „некултивисаним“ и стога се једва истражују.

Способност производње антибиотика није равномерно распоређена међу бактерије. „Пре свега, може се наћи у микроорганизмима са сложеним начином живота, необичном ћелијском биологијом и великим геномима“, објашњава проф. др мед. Цхристиан Јоглер. „Такви организми производе антибиотска једињења и користе их у борби за хранљиве материје и станишта против других бактерија“, наставља микробиолог. „Где год се дешавају такве микробиолошке борбе за дистрибуцију и хранљиве материје су оскудне – претпостављамо да је ово место које обећава за тражење потенцијалних произвођача антибиотика.“

То је управо оно што су проф. Јоглер и његов тим урадили: са роботима за роњење и научни рониоци, тражили су такозване Планктомицете на укупно десет локација у мору. „Знамо да Планктомицети живе у заједницама са другим микроорганизмима, и да се такмиче са њима за станиште и хранљиве материје“, каже Јоглер, објашњавајући разлог који ову групу бактерија чини занимљивом истраживачима. Из узорака из Медитерана, Северног мора, Балтичког мора, Црног мора, Атлантског океана, Тихог и Арктичког океана, научници су успели да унесу укупно 79 нових Планктомицета у чисту културу. „Заједно, ове чисте културе чине 31 нови род и 65 нових врста“, додаје др Сандра Виганд, први аутор студије.

За карактеризацију новодобијених чистих култура коришћене су биоинформатичке и микроскопске методе. "Биоинформатичка анализа је холистички осмишљена. Резултати ових анализа показују да новооткривене планктомицете имају изузетно сложен начин живота и потенцијал да производе нове антибиотике", каже др Виганд. Многи аспекти њиховог досадашњег рада, према ауторима студије, биће пребачени на друге потенцијалне произвођаче антибиотика.