8. дан – Последња шетња под ледом

<п>Јутрос смо се пробудили са осмехом на лицу јер смо знали да ће то бити фантастичан дан, али и са мало туге и меланхолије јер смо знали да ће то бити наш последњи дан роњења под ледом. Наша авантура на Бајкалу би ускоро била готова. <п>Праћење уобичајене рутине спаковали смо ствари чак и брже него иначе јер смо једва чекали да изађемо на лед. Сви су били веома узбуђени. Пошто смо били нешто раније него обично, брзо смо се зауставили у локалној луци. Чудна је то сцена бродова везаних у збијеном леду, укључујући чамце и бродове који су видели боље дане и вероватно последњи пут крстарили пре много година. Заиста је тешко проценити који ће бити поново пуштен у море у пролеће. <п>Упутили смо се кроз залив "малог мора" према малом острву званом 'Изхилхеи' или скраћено 'Лена'. Сергеј и Константин, наши омиљени возачи, убрзо су пронашли идеално место за роњење са кристално чистим ледом за нас. <п>Рупа је отворена у рекордном року јер смо желели да искористимо сунчеву светлост за неке подводне слике и видео записе. Како је локација роњења била прилично плитка, нашли смо и неке сунђере на око 10 м дубине. Први пут смо видели дно Бајкалског мора које на неким местима може бити дубоко и до 1.642 м. <п>Доказано КСР подешавање. Пошто је то био наш последњи дан, такође смо се забавили током роњења и уживали радећи ствари другачије у односу на фиксне рутине наших роњења претходних дана. Био је изазовнији за нашу филмску и филмску екипу која је морала да прати наш 'другачији стил роњења'... <п>После роњења, а пошто је то био наш последњи дан на леду, уживали смо у 'Бањи', руској сауни, директно на леду. Да су нам наши водичи раније рекли да ћемо морати да скочимо у нашу рупу да се охладимо после, вероватно то не бисмо урадили. Али хеј – када уђеш, само се држи, зар не? <п>Такође су се данас десиле и друге чудне ствари пошто смо били близу копна. Убиства паса са туристима су пролазила, као и људи који су планинарили по леду, а чак су и неки бициклисти стали код наших контејнера да виде шта радимо на леду. <п>Сада само седимо у нашој малој групи заједно и размишљамо о запажањима која смо направили током недеље. Невероватно је како нам је време брзо прошло и веома смо захвални за све што нам је било дозвољено да доживимо на Бајкалском језеру. Ово не би било могуће без помоћи Баикал Тец Теам-а и његових власника Генадија, Татјане и њихових чланова тима Алексеја и Димитрија. <п>Сутра ћемо се возити назад у Иркутск и планирамо да направимо неколико станица на путу да уживамо у прелепом пејзажу Сибира. Први пут после 6 дана на леду враћамо се на копно! Сигуран сам да ће нам ускоро недостајати...